Ne verujem u "slučajno"

7,6 milijardi ljudi na planeti. Ne primećuju se. Mimoilaze se na autobuskim stanicama, pokretnim stepenicama, hodnicima i ulicama. Bezbroj malih ljudi. Svi nekud žure. Ko zna zašto. Ko zna kome.

Ne obraćaš pažnju. Držiš pognutu glavu. Sve dok ne naletiš na nekog ko ti zauvek promeni život. 

7,6 milijardi ljudi na planeti. Svaki čovek je svet za sebe. Zaseban i potpun.

7,6 milijardi ljudi na planeti. Jedna žena i jedan muškarac koji ne veruju u slučajno...

• Tadija, jesi li ikad razmišljao šta bi se desilo da se nismo sreli? Mislim šta bi bilo da ja tog dana nisam odustala od ekonomije i da nisam sedela na onoj klupi? 

Na drugom kraju kreveta, samo na dodir udaljen od Danice, Tadija već dva sata pokušava da zaspi. Sutra je ponedeljak, a to znači da će biti posla preko glave. Kao da svi reše da baš ponedeljkom menjaju svoje živote, započinju nova poglavlja i precrtavaju stara. Vuku one svoje planere iz kojih ispadaju podsetnici svih mogućih boja i zadubljeni u svoje misli i beskrajne "to do" liste, naleću jedni na druge na semaforima. Zašto sve to ne bi mogli da rade utorkom i da puste taj jadni ponedeljak da makar malo odahne? Šta fali utorku? 

• Jao Danice, koliko pitanja... zar ne vidiš da pokušavam da spavam? 

Danica se promeškoljila, namestila jastuk iza leđa da joj bude udobnije i upalila stonu lampu sa svoje strane kreveta. Mrak koji je do pre nekoliko sekundi ispunjavao sobu, povukao se kao uplašena životinja. Ovo je značilo samo jedno. Rešila je da dođe do odgovora i neće se smiriti dok ga ne dobije. Ne zanima je koliko je sati, a ni to što je sutra ponedeljak. Ona je pisac, za nju je svaki dan isti. 

• A lepo te pitam, jesi li ikada razmišljao kakva je to slučajnost što su nam se taj dan putevi ukrstili? Pa ti nikad ne prolaziš pored ekonomskog fakulteta, šta ti bi da baš tuda kreneš na posao? 
  
• Kasnio sam Danice, to je sve. Učinilo mi se da je tuda bliže. Jesi sad zadovoljna? 
• Naravno da nisam, znaš da mrzim kad mi daješ tako površne odgovore.  

Tadija je odustao od svojih pokušaja da zaspi, bacio pokrivač na pod i zaputio se u pravcu kuhinje po čašu vode. Za to vreme Danica je odsutno proučavala blago udubljenje koje je njegovo telo ostavilo na krevetu. Nežno ga je dodirnula rukom i osetila toplinu tela koje je do pre par sekundi ležalo na tom istom mestu. Upijala je tišinu i mirise, svesna da se neke noći jednostavno ne ponove i da su joj potrebna dva života da pokuša da objasni (i da ne uspe) koliko voli čoveka čije usporene korake čuje kako se iz pravca kuhinje premeštaju ka spavaćoj sobi. Tadija se sa čašom vode pojavio na vratima. Onako pospan, u boksericama koje se već provide od pranja ali on odbija da ih baci zato što je to prvi poklon koji je dobio od nje, seo je na ivicu kreveta i zagledao se u nju. Neki čudan osećaj ispunio je svaku Daničinu ćeliju i obrazi su joj se zacrveneli. 

• Danice ja ne verujem u slučajno. Mesecima nijedna žena nije bila vredna moje pažnje, danima sam se dosađivao, gubio u svojim izmišljotinama, sanjao ženu kao ti, pa se onda ponovo prepuštao rutini i svakodnevici. Mesecima na posao idem istim putem, ja sam čovek satkan od navika. Taj dan sam iz nekog razloga promenio putanju. Čak i da nisi sedela na toj klupi, da si nastavila da studiraš ekonomiju, osećam da bismo se sreli. Ma da si otišla na Novi Zeland da čuvaš ovce i praviš one gadne čizme i tamo bih te pronašao. I tamo bih ti se nasmejao i ti bi se okrenula za mnom. 7,6 milijardi na planeti a ja delim postelju baš sa tobom. Ništa nije slučajno. A sad te preklinjem da spavamo, moram rano da ustanem. Sutra je jebeni ponedeljak. 

Kad su konačno ugasili svetla Danica je drhtala. Jednim delom zbog ljubavi koju je osećala prema Tadiji, a jednim delom zbog straha od onoga što dolazi. Jasno je videla da kada jednog dana bude pružila ruku, na drugoj strani kreveta njega neće biti. 

• I samo da znaš te gadne čizme, kako ih ti zoveš, prave se u Australiji a ne na Novom Zelandu. 

7,6 milijardi ljudi na planeti... Verujete li u slučajno? Autorka ove priče ne veruje zato što je negde pročitala da je Svemir previše pametan da bi nam se stvari i ljudi dešavali slučajno. Pogotovo ljudi.