Sreća - prvi deo

 

 

 Odakle dolaze ideje?! Da li ih donose rode?!

 

Par dana sam razmišljala o temi novog blog posta. Šta da vam pišem a da to ne bude davanje nekakvih saveta... Razvijala sam neke ideje u glavi, ali se nijedna nije zadržala dovoljno dugo da bi dobila željeni oblik i da bih je pretočila u tekst. 

Onda sam počela da čitam savete za kreativno pisanje i jedan savet mi se posebno dopao.

"Budite čovek! Družite se sa ljudima, obilazite mesta, pijte ako vam je do toga." 

Drugačije rečeno, ako vam nisu sve koze na broju, nemojte pokušavati silom nešto da napišete, jer to neće imati nikakvog smisla. 

Često mi se dešavalo da kada nešto forsiram, to nešto se zainati i ostanem "zaglavljena u sredini", ni tamo ni ovamo.  Ništa ne ide na silu. Pišem, brišem, ništa mi se ne sviđa, ideje mi se čine glupe, i na kraju dignem ruke od svega i odem da prošetam. Nisam sigurna da li je zbog odličnog kapućina, sunca ili pak zbog moje sestre, ali vratila sam se kući, sela za laptop i prsti su sami počeli da pišu ovaj post. 

Zaključak : ništa ne forsirajte, opustite se, radite nešto što vas čini srećnim i ideje će same doći, i to odlične ideje!

I eto jedne odlične ideje - pisati o sreći.

 

 

Endorfini - "hormoni sreće"  

 

Endorfini su vrsta enzima i neuroprenosnika koji nastaju u hipotalamusu. Slični su opijatima, a zvanično su biohemijska jedinjenja, porodica peptidi. Tako bar piše na vikipediji. 

Da bi se oslobodili često se konzumiraju supstance poput kafe i čokolade i upražnjavaju telesne aktivnosti kao što je trčanje na primer.

Endorifini su veoma specifični neurotransmiteri odnosno neuroprenosnici koji našem telu omogućavaju da "prevaziđe samo sebe".

Zbog osećaja prijatnosti koji izazivaju , neki endorfine nazivaju  i "prirodnom drogom". Endorfini su sasvim prirodno sredstvo protiv potištenosti, depresije, anksioznosti i svakog bola.

Visoke koncentracije endorfina u mozgu mogu da proizvedu osećaj euforije, povećaju osećanje zadovoljstva i izbore se protiv bola, bilo da se radi o fizičkom ili psihičkom bolu.

Izgleda da je potpuno prirodno da u trenucima kada smo neraspoloženi posegnemo za čokoladom. Sad mi je jasno zašto kažu da se sreća ne može kupiti ali se zato može kupiti čokolada a to je manje više isto.

Šta je sreća? Da li se ona uopšte može definisati?!

 

Uopštena definicija sreće kaže da je u pitanju stanje zasnovano na zadovoljstvu životnom situacijom, koje je u tesnoj vezi sa osećajem ispunjenosti i uživanja.

Ipak mislim da je sreća nešto što se ne može definisati i da je to subjektivan pojam. Svako sreću shvata na svoj način i daje joj svoj lični pečat. 

Ne znam zašto ljudi imaju potrebu da sve definišu, da sve stavljaju u kalupe. Neke stvari jednostavno nemaju definiciju i upravo u tome leži njihova lepota. Sreća i ljubav ne trebaju definiciju. 

Vezati svoju sreću za prolazne stvari takođe je nešto što je svojstveno nama ljudima. Kada se pomene sreća svi odmah pomisle na dobar posao, novac, novi mobilni telefon, brza kola...Obratite malo pažnju na ljude koji sve to poseduju i primetićete da su i oni često tužni i nesrećni. Zašto? Zato što ništa ne može da omane kao uspeh. Sreća nema apsolutno nikakve veze sa uspehom, ambicijom, novcem, prestižom.

Jednostavno pitanje :"Od kada je to pojam sreće sinonim za materijalni status i zašto?!"

Isto tako smo skloni da svoju sreću vezujemo za druge ljude. Dajemo im moć da utiču na naše raspoloženje da svojim postupcima određuju tok našeg dana. Vezujemo se  za naša očekivanja i na kraju ostanemo tužni i razočarani. Znam da vam je sve ovo poznato. Koliko puta ste završili plačući zato što se vaš dečko ili devojka nisu ponašali onako kako ste vi to zamislili? Nikada drugi ljudi nisu u stanju da nas usreće, zapamtite to. Dajemo im preveliku moć tako što sopstvenu sreću stavljamo u njihove ruke.

 

 

Kratka anegdota kojom Osho počinje svoju knjigu o radosti:

"Doktor mi je preporučio da Vas posetim", rekao je pacijent psihijatru. "Ne znam zašto mi je to rekao - srećno sam oženjen, imam stalan posao, mnogobrojne prijatelje, ništa me ne muči..." 

"Hm", odgovorio je psihijatar uzimajući sveščicu "otkad traju ti simptomi?"

Veoma je teško da poverujemo kada neko kaže da je srećan, odmah pomislimo da je lud i preporučimo mu dobrog psihologa. Čini nam se da čovek nikako ne može biti srećan. Računi nam pristižu svakog meseca, šef nam je seronja koji gleda samo kako da poveća sopstvenu zaradu, neko je uvek lepši, zgodniji... Sa druge strane ako kažete da ste u depresiji, ako se borite sa anksioznošću i stalno ste nezadovoljni, svi će vam poverovati.

Ljudi prihvataju činjenicu da nisu srećni kao konstantu u svom životu, kao nešto nepromenljivo. Navikavaju se na takvo stanje, kao da je to nešto prirodno i normalno. E pa nije! Prirodno je da budemo radosni i srećni, ali nam se negde uz put desio život, sa svim svojim izazovima, i uverio nas u suporotno. Koliko puta su vam roditelji kada ste bili mali govorili da posle smejanja ide plakanje?!

Ako se osećate dobro u svojoj koži, ako volite ono što radite, ako ste zahvalni na onome što imate, na ljudima koji vas okružuju, doživećete sreću. A kada jednom spoznate osećaj sreće, shvatite da zapravo imate alternativu, da imate izbor. Shvatite da svaki dan kada se probudite vi zapravo odlučujete o tome da li ćete biti srećni ili nesrećni. 

 

"Čoveku treba hrabrost da se prepusti onome što ga čini srećnim" 💕

 

Nemam pojma koliko će delova imate ova moja sreća ali za sada stavljam tačku, bolje rečeno tri tačke. To be continued...

Do sledećeg čitanja zapamtite "happiness is a choice". 💛