Tiče me se!
Juče izginusmo u "svadbi decenije". Ceo Titel je išao ispred kuće čuvene porodice Rodić da isprati Cecu i decu. Malo me sramota u ime mojih sugrađana... Danas bi bilo lepo da se pozabavimo daleko bitnijom temom. I to ne samo danas. Ovakvim stvarimo se treba baviti svakog dana!
Nedavno sam prisustvovala sceni koja je za mene, kao jedno ljudsko biće, poražavajuća. Čekala sam sestru od ujaka ispred zabavišta a pored mene je stajala žena sa masnicom ispod oka. Napolju je bilo prilično hladno, duvala je naša draga Košava, a ona je na sebi imala dva broja veće patike i neku tanku izlizanu jaknu. Bilo mi je mučno da je gledam, bilo me sramota društva i sistema u kome živim. Na ovakve stvari, koje se nažalost dešavaju svakodnevno, mi okrećemo glavu. Ćutimo o tome, kao nije naša stvar, to nama ne može da se desi...
Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Isto važi i za nasilnike. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni.
"U selu je med a u kući jed."
Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar i da ono što se dešava iza četiri zida, treba i da ostane iza četiri zida. Ovim stavom nasilje u porodici se prećutkuje i zataškava, a oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca, gube mogućnost da zatraže pomoć.
Muškarce od malena uče da su glavni, da dominiraju porodicom, a oni to često rade i nasilno. Deca koja odrastaju u porodici u kojoj postoji nasilje, kasnije ne poznaju drugačiji način komunikacije.
Više od 1/2 školaraca slaže se da je devojka koja nosi kratku suknju sama kriva ako je napadnu! Dečaci sa ovakvim razmišljanjem će jednog dana biti muževi i očevi.
Nasilje nad ženama nije lična stvar svake porodice, to je društevno i državno pitanje. Tiče se svih nas! #tičemese
Za nasilje nad ženama nema opravdanja! Nasilje nad ženama je zločin!
Zašto žena ostaje sa nasilnikom?
Žene najčešće ostaju sa nasilnikom iz navedenih razloga:
- niko je ne podržava
- niko joj ne veruje
- zakonske procedure predugo traju
- nema dovoljno prihoda
- nema gde da ode
- boji se da će joj nasilnik oduzeti decu
- boji se šta će ljudi reći o njoj
- emotivno je zavisna od partnera
- svoj identitet je izgradila na ulozi žrtve
- veruje da će biti bolje, da će se nasilnik promeniti...
Jedna od najvećih ženskih zabluda jeste da može da promeni muškarca. Zapravo, ja verujem da se ljudi menjaju, ali ne zbog drugih ljudi nego zbog sebe.
Šta možete da uradite?
Mi kao pojedinici ne treba da okrećemo glavu i pravimo se da se ništa ne dešava. Nasilje nad ženama tiče se svih nas! #tičemese
Po mom mišljenju društvo treba više pažnje da posveti prevenciji nasilja, a ne saniranju posledica.
Izlaženje iz situacije nasilja je dugotrajan proces, ali se na kraju tog mračnog tunela nalazi svetlost. A sve započinje odlukom i naravno upornošću. Svaki mali korak je važan i predstavlja pobedu.
Za početak svaka žena treba da voli sebe. Ako sebe ne poštujemo i ne tretiramo sa ljubavlju, kako očekujemo da to drugi rade? Sutra kada ustanete i pogledate se u ogledalo uputite sebi neki kompliment. #samonežnopremasebi 💕
Žene vrlo često ne prepoznaju nasilje i nasilnike. U početku im imponuje što muškarac vodi računa o njima a ne shvataju da je to početak kontrole njihovih života. Onda dođu deca i stvari se sve više komplikuju. Treba objasniti mladim ženama da to što on zna koliko joj je vremena potrebno da dođe od posla do kuće ne znači uvek i brigu o njoj.
ReplyDeleteTek sad vidim ovaj komentar. I nemam šta da dodam, apsolutno se slažem. 👏
Delete