Kafka na obali mora + nescafe = dobitna kombinacija

Konačno završih sa čitanjem ove knjige. Namučila me kao nijedna do sada, ali je vredelo. Pre nego što je vratim u biblioteku želim da vam kroz ovaj post prenesem svoje utiske i neke meni zanimljive delove.

Šta vam je potrebno za čitanje Kafke?! 

Ako planirate da se upustite u avanturu kroz koju vas vodi Murakami preporučujem vam da se naoružate strpljenjem i dobrom kafom. Onda sve teče glatko. Moj favorit je nescafe 2u1. Kremasta struktura bez dodatog šećera omogućava mi da uživam u punoći ukusa i budi moja najnežnija čula. Koja nescafa je vaš favorit?

Bilo da se radi o čitanju knjige ili čitanju novina kod mene je ritual uvek isti. Prvo skuvam kafu, a zatim se bacim na čitanje. Kada se previše zadubim u čitanje i skoro izgubim u nekom izmaštanom svetu, ja posežem za kafom. Ona je moja spona sa stvarnošću.

Haruki Murakami

preuzeto sa interneta

Kako u jednoj rečenici najbolje opisati Murakamija?

"Istraživač sveta tananosti i nadrealnosti, znalac lavirinta ljudske duše."

Ono što je sigurno jeste da čovek sa Murakamijem nikad ne zna na čemu je. Uvek je to neki love-hate odnos. Tanka je linija između njegove genijalnosti sa jedne strane i ludila sa druge strane. Prošlo je par dana kako sam pročitala poslednju stranicu ove knjige, ali i dalje nisam sigurna kakve emocije gajim prema njoj. 

Da budem iskrena, pojedini delovi mi se gade i nekako mi se čini da su bespotrebni. Nasuprot tome, ima delova koje su me "oduvali". Morala sam da ih čitam iznova i iznova kako bih proniknula do same srži i do poente. Kroz roman se stalno provlači pitanje smisla života, kao jedno od glavnih pitanja koje muči našeg junaka Kafku.  

"Svi mi stalno gubimo mnogo toga što je važno. Važne prilike i važne mogućnosti, osećanja kojima nema povratka. To je smisao života, jedan od mnogih. Ali u našim glavama postoji jedna mala prostorija u koju sve to odlažemo kao sećanja. Sigurno baš neka ovakva, kao ova prostorija sa policama u biblioteci. A da bismo tačno znali kakvo je stanje u našim umovima, moramo stalno da pravimo indeks kartice za pretraživanje po toj sobi. Treba da je čistimo, provetravamo, cveću menjamo vodu. Drugačije rečeno, živećeš doveka u toj svojoj biblioteci."

Ako mene pitate smisao života je u samom životu, u sitnicama koje ga čine. Uživati u putovanju i u svakom danu, pre nego u samom cilju. Tražiti smisao života svakodnevno, ali pre svega uživati u toj potrazi.

 Roman o odrastanju, o bolnom putovanju ka sebi

Roman čine dve paralelne priče. Jedna prati dečaka Kafku Tamuru, koga je majka napustila dok je bio mali, i koji na svoj petnaesti rođendan reši da ode od kuće, gde je do tada živeo sa nezainteresovanim ocem koga ne samo da ne voli, nego ga se i boji. Druga priča prati starca Nakatu koji je u svojoj devetoj godini, na jednom veoma neobičnom školskom izletu, izgubio svest i zapao u komu iz koje nije izlazio tri nedelje. Probudio se sa potpuno izbrisanim sećanjem. Nije čak znao ni da čita i piše. Ali sada ima neobjašnjivu sposobnost da priča sa mačkama. 

"Sve se u ovom romanu odvija u onom vakuum prostoru između sna i jave, gde uprkos surovim ubistvima i incestu, nema ni krivice, ni greha, jer su ljudi samo prazne ljušture, promenljivi oblici koje popunjavaju duše u prolazu."

Da bismo u potpunosti razumeli ovaj roman neophodno je da ga pročitamo nekoliko puta. Dopustite sebi da vam u određenim trenucima bude dosadno, da lutate, baš kao i glavni junak Kafka. Do kraja romana sigurno ćete pronaći svoj put. 

Na čitaocu je da izabere da li će ovo delo čitati kao moderan roman u kome se prepliću stvarnost i imaginaciji ili će ipak obratiti pažnju i na ogromno predačko iskustvo kojim obiluje roman. 

Ono što se meni posebno dopada jeste to što se kroz roman provlači univerzalna istina. Pouke koje junaci izvlače dok se bore sa svojim problemima, možemo da primenimo na sopstveni život. Roman obiluje citatima koje sam, kao svaki dobar štreber, prepisala u svoju svesku. 

"Čovek je, naravno u izvesnoj meri, predodređen mestom na kome se rodio i gde je odrastao. Tvoj način razmišljanja, ono kako osećaš, povezano je sa njegovim topografskim odlikama, temperaturama, pravcem vetra. Čoveku je, manje ili više, potrebno mesto gde pripada. "  

Svi mi težimo tome da negde pripadamo, da imamo dom. Ono jedno mesto, onu jednu osobu kojoj uvek možemo da se vratimo i sa sigurnošću znamo da će nas dočekati raširenih ruku. Svi smo mi čudni na neki svoj način. Vodimo svoje unutrašnje bitke u tišini. Niko ne zna šta se to zbiva u nama. Koračamo kroz lavirinte svoje duše. Tražimo izlaz. 

Gde god otišao čovek ne može da pobegne od sebe. Sebe uvek nosimo sa sobom, pa i na dugi kraj sveta. Zato od sebe ne treba ni bežati. Naprotiv, treba zaroniti duboko u svoju dušu, preći lavirint svog srca i izbiti na drugu stranu. 

"I kad bežiš nikud ne odlaziš."

I za kraj bih se dotakla pitanja sudbine i slučajnosti. Da li je tok našeg života unapred zacrtan tamo negde ili ipak možemo da utičemo na ono što nam se dešava?

"Oko mene se stalno nešto događa. Neke od tih stvari sam sam odabrao, ali neke uopšte nisu bile moj izbor. A razliku između to dvoje ja više nisam u stanju jasno da razlučim. Drugim rečima, ono za šta mislim da sam izabrao zapravo mi deluje kao nešto što je već bilo predodređeno da se dogodi i pre nego što sam ga odabrao. Imam osećaj da ja samo reprodukujem ono što je neko negde unapred zacrtao. Koliko god ja razmišljao, ma koliko se sam uporno trudio, ništa ne vredi. Tačnije, što se upornije trudim, imam sve jači osećaj da to više nisam ja. Kao da se sve više udaljavam od sopstvene orbite. I meni to užasno teško pada."

"Čak i da je tako, odnosno, čak i da ti je sudbinski predodređeno da tvoji izbori i napori budu uzaludni, tim pre ćeš to nepokolebljivo biti ti, dakle - ti i niko drugi. Ti definitivno ideš napred kao ti sam. Ništa ne brini."

Ne verujem u slučajnosti. Univerzum je previše pametan da bi nam se stvari dešavale slučajno, a pogotovo ljudi. 

 

"I slučajni susret je sudbina. Karma iz prethodnog života - to da u životu nema slučajnosti, makar u pitanju bile i sitnice. 

Do sledećeg čitanja, dajte šansu bar jednom Murakamijevom delu, nećete se pokajati, sigurna sam. 

Milica 💕