Talenat ili ludost, ko će ga znati...

Zatekao sam je kako sedi u mračnoj sobi. Ustajali vazduh izmešao se sa mirisom kafe i smradom pune pepeljare. Pokušavala je da tim odsustvom svetla sakrije ono što oseća. Pokušavala je da sakrije svoje golo telo izloženo pohotnim pogledima muškaraca obuzetih požudom... 

 

izvor: weheartit

Ljudi imaju potrebu da sve što ih boli smeste negde, i da nastave dalje. Gde se tačno nalazi to negde niko ne zna. Ja sve to uspem da strpam u jedan tekst, baš kao ovaj koji je pred vama, i koji i nema neki poseban smisao. Samo eto, bilo mi je potrebno da pretočim u reči i rečenice sve ono što mi prethodnu noć nije dalo da zaspim, sve ono zbog čega sam se vrtela po krevetu, izgužvala čistu posteljinu i natopila jastuk znojem i suzama. Talenat ili ludost, ko će ga znati...

Ljudi imaju potrebu da pripadaju. Ne znam kako da objasnim tu potrebu, ali mi se često čini da nas iscprljuje.

Ako imaš želju, a posebno ako imaš šta da kažeš, iskoristi prostor koji ti je na raspolaganju. Ako taj prostor ne postoji - stvori ga! Tako je nastao i moj blog. Iz potrebe da sa vama podelim neke korisne stvari, da podelim svoje misli i strahove. Iz one ljudske potrebe da pripadam. Toliko je jednostavno, a zapravo nije. Kompleksno je do te mere da se čovek često obeshrabri, a da nije još čestito ni počeo. Ako uspe da početne udarce istrpi kao pravi bokser, ne spuštajući ruke ni na trenutak, ono što dolazi posle borbe obećava, u svakom smislu te reči.

Svako jutro ustaješ, povadiš krmelje iz levog i desnog oka, i dok čekaš da provri voda za kafu, boriš se sa stvarnošću. Ne daš joj da te proguta. Ne daš joj da od tebe napravi ono što nisi. Ne daš da te ubede da si manje vredna, da nema smisla to što radiš. Jer tebi ima. Talenat ili ludost, ko će ga znati...

Teško je baviti se umetnošću, a nije ni profitabilno.Kad malo bolje razmislim teško je baviti se bilo čime, ako to podrazumeva da pomeraš granice u okruženju u kome živiš.

Izabrala sam pisanje. Zapravo, više volim da verujem da je ono mene izabralo, kao neku vrstu posrednika.

"Pobude piščevog stvaralaštva su veoma intimna stvar, gotovo nedefinisana, ali ako ipak pokušam da odgovorim na ovo pitanje onda je književni rad - pre svega pokušaj da se prevaziđu vlastiti kompleksi, da se ukloni ili oslabi tragika postojanja. Naravno, ne govorim o onima koji pišu iz najprostijih i najzdravijih pobuda - da zarade novac, da se proslave ili da zadive svoje rođake. Govorim samo o onim piscima koji nisu odabrali tu profesiju, nego je ona odabrala njih."

Dovlatov

Pisanje podrazumeva da sebi svakodnevno postavljaš pitanja na koja nemaš odgovore, a zatim da nastaviš da živiš sa tim saznanjem da ćeš večno gledati u neke znake pitanja i nikada nećeš uspeti da ih pretvoriš u tačke. A tu su i ona pitanja čije odgovore ne želiš da znaš. Misterija je misterija baš zato što nema razrešenja ili logičnog objašnjenja. Kao mala imala sam običaj da kada se iznenada probudim zbog nekog košmara nateram sebe da ponovo silom zaspim i zamislim neki lepši kraj. To radim i dan danas, i to ne samo sa snovima. Sve ružne krajeve brišem i ponovo ih pišem. Talenat ili ludost, ko će ga znati....

Pisac takva bolna suočavanja sa stvarnošću ponavlja iz dana u dan. Iznova i iznova postavlja pitanja u nadi da će se bar za milimetar približiti odgovoru, iako zna da odgovor ne postoji. Bar ne u nekom konačnom, opipljivom obliku. Talenat ili ludost, ko će ga znati...

Ne smeš ništa da kriješ od sebe. Stalno moraš da se trudiš da čak i ono što vešto sakriješ još veštije izvučeš na površinu, hrapavu i hladnu. Da stalno tu negde "pri ruci" držiš svoju ranjivost. Niko spolja ne zna da ti na tom mestu, ispod tog bež kaputa koji ti je veći za broj, imaš ožiljak. Dok ti jednom ne dosadi pa pred svima skineš flaster, otkineš krastu i gledaš kako krv i gnoj kuljaju napolje. Zato što više ne možeš u sebi da držiš strahove, brige, želje...

Jedan od saveta Harukija Murakamija jeste da svojim pisanjem ne smeš da povrediš druge ljude. Radim na tome, sad da li je taj rad uspešan ili neuspešan vreme će pokazati. Uostalom spremna sam i na to da me ne vole, kao da mi to spada u opis posla.

"Pitam se da li je uopšte moguće voleti nekoga ko je po zanimanju pisac. Barem ja ne mogu da zamislim da je moguće da neko piše dugi niz godina i da ga u isto vreme neko privatno voli. Čini mi se da je prirodnije da ga neko ne voli, mrzi ili prezire. "

Haruki Murakami

Talenat ili ludost?!

I jedno i drugo!