Sloboda

Dve stolice,

ti i ja

jedno preko puta drugog,

miris mora u vazduhu.

Treba otići

treba lutati,

to je jedini način

da se čovek ponovo vrati sebi,

da se raduje onom što je

napustio u suzama.

Rušiti sebe

pa se iznova graditi

sklapati slagalicu života

dok se ne ukaže lepša i veća slika

od one koju smo zamišljali.

Ne može večno da vlada proleće

ni u prirodi

ni u ljudskoj duši

smenjuju se kiša i žega,

neko umire

neko se pak rađa.

Tužno i veselo

sve u isto vreme.

Nekad moraš da budeš prazan

da pustiš da te boli ta praznina

da kroz nju gledaš u svoje središte,

u svoju dušu.

Ima i takvih dana

kada prazninu treba zatrpati

i krenuti dalje.

A ti pusti mašti na volju

pa sanjaj tebe i mene

kako sedimo na dve stolice

jedno preko puta drugog,

miris mora u vazduhu.

Dugo lutaj u svojim mislima

kroz nepoznate predele,

jer sloboda je stvar izbora